Саљут-7 (2017)

Име филма: Саљут-7
У оригиналу: Салют-7
Држава: Русија
Језик: Руски
Режија: Клим Шипенко
Жанр: Драма, Авантура

Улоге:
Владимир Вдовиченков … Фјодор
Павел Деревјанко … Аљохин
Александар Самојленко … Шубин
Марија Миронова … Нина

Трајање: 111 min

Оцена:

Коментар:
Свемирска станица „Саљут-7“, путује око Земље у беспилотном режиму. Изненада, услед хаварије, станица престаје да одговара на команде са Земље. Доноси се одлука се пошаље посада која ће покушати да оспособи станицу за даљи рад. У случају неуспеха, војска доноси одлуку да се Саљут-7 уништи ракетом са земље како не би напредна технологија пала Американцима у руке. Астронаути схватају да су им шансе минималне, али исто тако разумеју да другог пута нема. Филм је снимљен по истинитом догађају који се одиграо 1985. године.

Преузми:
http://rutor.is/torrent/598625

Превод:
https://rs.titlovi.com/prevod

Везе:

Слике:









Advertisements
Categories: авантура, драма | Ознаке: , , , | 14 коментара

Кретање чланака

14 thoughts on “Саљут-7 (2017)

  1. Stefan

    Interesantan film stvarno, možda malo više dramatičan, al taman da ne bude dosadan. Hvala na prevodu, da imamo priliku da pogledamo malo o svemiru i iz ugla Rusije.

  2. Deluje kao dobar film, jedva cekam da odgledam !

  3. Добар филм. Можда мало више прилагођен западној публици али ипак није изгубио „оно нешто“ руско.

  4. За кратко веме одгледао сам барем три филма о руском путу у космос и то баш солидне.
    Штета што су сви о давним успесима. Било би дивно да Руси опет почну да предњаче у освајању свемира као некада па да гледамо филмове о томе. Штета што су шансе за то минималне.

  5. Облакодер

    Одличан!

  6. greatSirius

    САЉУТ 7

    Саљут , поздрав, односно почасни поздрав, јесте уобичајена реч у руском језику. Међутим, она је и синоним за фейерверк – сложеницу преузету из немачког језика (ватрено дело, односно ватромет). Као што знате, Руси уопште нису гадљиви на стране речи и изразе и прилично верно их транскрибују и прилагођавају свом језику, уз минималне измене (бугхалтер, сурприз, шлагбаум), па и сама реч саљут има свој корен у туђици, односно калку, само што је фонетски прилагођена руској ортоепији.
    Увек када пишем о добром филму, трудим се да појасним социолошки, културолошки и, наравно, историјски контекст о коме он говори. Наравно да је највећи број гледалаца површан када је реч о таквом начину посматрања и доживљавања филма, што није никакво чудо. Највећи број играних филмова је комерцијалног типа и не тражи велика предзања. Међутим, са Русима, односно руским дистрибутерским и кинематографским простором то није случај, као што смо већ много пута устврдили. Они, једноставно, од публике очекују предзнање (нагомилано кроз различите начине образовања), као што и публика очекује да је нико не сматра наивном . Такав приступ јесте обавезујући, али предности су огромне: гледалац може неометано да ужива у уметничком делу, а продуцент мора да буде на опрезу, знајући ко ће оцењивати његово дело.

    Тако је, наравно , и са овим филмом. Пошто су Срби народ који живи у илузијама и у совјетској прошлости (када је уврежено мишљење било да они не умеју ни жваку да направе) и да смо ми за њих супериорна цивилизација, мора се нешто појаснити:
    Отац космонаутике је Рус – Цилковски. Отац ракетне технологије је такође Рус, Корољев. Све што је у космосу урађено најпре су урадили они: први сателит, први човек у космосу, први човек у отвореном космосу, први узорци с Месеца, први ово, први оно…Американци су отишли на Месец први (ти летови су им користили за развој демонстрационих технологија, а не за оно што су мислили да ће моћи да направе – базе на њему), али и тога не би било да им руски научник у тиму НАСА није израчунао трајекторију која се до данас користи у милиметар истим путем, само се очитава савременијим сензорима.
    Где је ту “Саљут“? Он је, као ноћна мора, сваког дана десетине пута прелазио изнад територије САД, са неограниченим могућностима снимања свега што га интересује. Уобичајене предрасуде да то ради помоћу штапа и канапа падају у воду кад се сетимо колико је спејсшатлова експлодирало и колико је људи погинуло “захваљујући“ тој надмоћној америчкој технологији која је покушавала све како би се домогла руских ингениозних, а тако једноставних решења. Тако је било и са “Саљутом“. У доба Хладног рата, за релативно кратко време умиру три руска председника – Брежњев који је прилично уназадио велику државу, Андропов, производ КГБ и Черњенко…Е, овај трећи је битан јер је његова смрт била деус екс макина у овом случају. Американци су се с њим мање-више отворено спрдали и да је остао жив, они би свакако извели “отмицу“ свемирске станице под разним провидним изговорима. Међутим, смрт баца многе опкладе у воду, како кажу Американци, јер се више не зна како ће реаговати моћни маршалски лоби у Совјетском Савезу. Ту страну медаље приказује овај филм. Ако некоме није било јасно где су повучене линије, шта је за руске појмове дедлајн, овај филм то објашњава.

    Продуцентски, реч је о одличном филму! Сценариста се није трудио да буквално исприча целу причу (иначе, то више не би било тема за филм већ за неки типично руски роман), већ нам је представио суштину – трку с временом и патриотски приступ свему што је руско, односно совјетско. Могао је да кроз шпицу објасни даљу судбину јунака филма (сви су добили врло високе чинове и ордење), али он то није учинио јер је крај филма катарзичан и врло ефектан. Кадрови су врло реалистични и има се утисак да је камера стварно била у космосу. Познаваоци космичке технологије и праксе тешко да ће наћи замерки на било који детаљ у овом филму, а ни земаљски кадрови нису препуштани случају. Аутомобили на улицама, бензинска станица, гардероба, монитори у прилично неформалној контролној сали, итд…Све је то урађено верно и доприноси садржајности и уверљивости филма. У Русији је тренд вишеструког “читања“ историје и то је сада за “филмаџије“ златно доба. Нико не очекује и не тражи да се мењају историјски токови, већ да се “само“ скине завеса са многих тајни које то, наравно, више нису или не треба да буду. У том смислу, ми, гледаоци, можемо само да задовољно трљамо руке јер за то има разлога: много тога је било скривено иза пословичне руске тајновитости и тек ћемо се ми нагледати добрих , одличних филмова на ту тему, с обзиром на то је област космонаутике најризичнија могућа област људског напретка. Довољно је сетити се да у спејсшатлу не постоје катапулти или падобрани, а да на лансирајућим ракетама после минут од лансирања отпада онај безазлени врх који служи да спасе капсулу ако на самом почетку нешто крене наопако. Једноставније речено, космонаути морају да се поуздају у технологију, као што морају да буду сурово свесни , за случај хаварије, у којој секунди тачно ће остати мртви.

    Зашто је овај филм значајан на путу руске и светске кинематографије? Пошто је општепознато да је филм “Аполо 13“ (после “Каприкорна“, наравно) поставио стандарде за ту врсту жанра, могу слободно да устврдим: овај филм , “Саљут 7“ помера те стандарде! Зашто? Зато што, за разлику од “Апола 13“ не пати од шминке и лакирања. Амерички продуценти ојадили су се од напора да једну трагедију у најави представе као технолошки подвиг (у систему – “не покажи да си уфитиљио“), при чему нису далеко од истине. Истина је да се на муци познају јунаци и да су Насини стручњаци извели стварни подвиг..али: да није те патетике типичне за “звезде и пруге“. У филму “Саљут“ патетике нема! Нема ни некадашње руске “лакировке“, нема улепшавања. Истина на делу, макар била и космичка. Шта ћете више?
    Глумачка екипа је одлична. Павел Деревјанко јесте један од највећих глумаца Русије данас и њега памтимо из много сјајних филмова (“Сморен сунцем“, “Брестовска тврђава“, “Хитлер капут“, итд, итд). Његов партнер, Владимир Вдовиченков, такође сјајан глумац, играо је у скрајнутом филму “Август, осме“ када је играо руског председника , а ни остала екипа није наивна. И, ако коза лаже – рог не лаже: да је реч о одличном филму који на велика врата враћа помало заборављену тему космоса, благајне су рекле своје: овај филм је блокбастер у правом смислу те речи.
    Препорука: одлегати бар трипут, са бележницом, јер ће вам многи детаљи промаћи (вотка у космосу, чекић који решава многе ствари, мимоходни поздрав са колегама из спејсшатла, таблете за успоравање рада срца, тфт монитори у време када ми нисмо знали ни да постоје, итд, итд).

  7. sremac983

    Поштовани, линк ка филму више не постоји, рутор пријављује грешку када се кликне на њега. До душе није тешко пронаћи филм на сајту, али Вам скрећем пажњу да је проблем до линка.

    Иначе одгледах филм у једном даху и могу да кажем да је изузетан. штета што нисмо у могућности да га одгледамо у 3Д, тек тада би доживљај још већи био.

    И хвала цењеном сиријусу на исцрпној анализи филма, од њега се увек очекује коректна анализа било ког руског филма. То је и овај пут потрвдио са одличном анализом, онако како доликује правом филмском критичару.

  8. greatSirius

    Руси су у космичком програму у највећем броју случајева били први, односно предњачили, зато и није чудо да су морали да прођу (и пролазе) стазама које су за нас, смртнике, непојмљиве. Када су пре пола века имали ону технологију, шта ли имају сада…
    Подсетићу на њихове примате:
    -Први тандем у космосу
    -Прва жена у космосу
    -Прва тројка у космосу
    -Први рандеву бродова
    -Први сексуални акт (!). Наравно, нису то радили само ради секса, већ да испитају функционалност размножавања људи на летовима без повратка.
    -Прво успешно пресретање и уништавање сателита
    -Прва космичка војска…

    • Пандур


      Прво слетање без посаде из космоса.

      П.С.
      Амери и даље користе руске моторе за своје ракете на које не важе санкције.

  9. Fenomenalan, ali je Vreme pionira jos bolji

  10. Milan

    Strava film.

  11. Руси, тј Совјети јесу у освајању космоса у многим стварима били први али будимо реални, и Амери у неким јесу предњачили. Као што сам на једном другом сајту „бранио“ совјетску космонаутику од оних који преферирају США тако ћу истине ради и овде говорити у прилог исте.
    Амери су увек били испред СССРа када је електроника у питању али то је решавано идустријском шпијунажом (ништа необично, то сви раде). Спејсшатлови су били корак даље (недовољно добар) у односу на ондашњу технологију летова у космос. Совјети су направили копију у виду Бурана али после само једног беспилотног пробног лета одустали. Амери су били упорни и наставили и због прекомпликованог дизајна то платили животима две посаде. На крају су отписали тај програм као слепу грану у развоју космоплова.
    Руси су за то време само унапређивали Сојуз и носаче, тако да и данас лете у суштини технологијом из шездесетих година. Резултат су застареле али изванредно поуздане летелице које су уз то и јефтине.
    Данас су сви прихватили Руски поглед на развој космичке технологије и можемо видети да више земаља свој програм заснива управо на руским ракетама и капсулама.
    На жалост, због недостатка новца очито је у великом застоју развој умањене верзије „руског шатла“ Клипера који би за разлику од америчког био на врху ракете.
    Нешто ново нуде амерички приватници који користе различите идеје, од авиона носача ракета до ракета које целе слећу на писту.
    Прави напредак биће скримџет мотори и једностепене летелице које ће полетати и слетати као авиони и ту, колико знам, Амери имају испробане ракете које су за сада најбрже на свету али су још упола спорије од потребног. Није ми познато да Руси имају такав пројекат у току тако да поприлично заостају за Америма и још неким земљама на том пољу (осим ако не раде у тајности).

Напишите коментар:

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Create a free website or blog at WordPress.com.

%d bloggers like this: