Викинг (2016)

Име филма: Викинг
У оригиналу: Викинг
Држава: Русија
Језик: Руски
Режија: Андреј Кравчук
Жанр:  Историја, Ратни

Улоге:
Данила Казловски … Владимир
Максим Суханов … Свенељд
Игор Петренко … Варјажко
Александра Бортич … Рагенда

Трајање: 133 min

Оцена:

Коментар:
Рани средњи век. После смрти великог кнеза Свјатослава, његову земљу наслеђују три његова сина: Олег, Јарополк и Владимир. Током једног сукоба Јарополка окривљују за смрт брата Олега, а по закону тог времена Владимир бива обавезан да освети свог брата. Зато скупља људе и креће на Кијев.

Преузми:
http://rutor.is/torrent/554204

Превод:
http://rs.titlovi.com/prevodi/viking-255205/

Везе:

Слике:









Advertisements
Categories: историја, ратни | Ознаке: , , | 22 коментара

Кретање чланака

22 thoughts on “Викинг (2016)

  1. СрбинПрави

    Једва сам чекао да се овај филм појави на овом блогу, или на неком Јутјуб каналу (који се бави кинематографијом).
    Узгред, само да кажем: Овај филм је велики историјски блокбастер, један од најгледанијиш филмова из прошле године.Прича је вишеслојна и занимљива, зато га вреди погледати, топло препоручујем!

  2. Гледао филм Викинг, који је добро урађена хришћанска пропаганда. Кад кажем добро урађена, не рачунам то што осетљивијем може да се згади од крви, па и да не гледа даље од почетка… Иначе је филм са мрачном радњом и атмосфером, везаном за „оснивача“ Русије (занимљиво!), сличан Краљу Артуру, донекле…
    Немам намеру да улазим у историјске нетачности, а и типично хришћанске нелогичности које су чак адресиране (ако смрти нема, онда нема ни убица, нити „мртве“ треба жалити…), имам само једно питање. Каже се да је Владимир подигао кумир „крвожедног бога свог оца“ (бог Свјатослава, којег веома штуро помињу иако је био већа личност од Владимира). Историја вели да је подигао Кијевски пантеон – Перуна, Мокошу, Велеса, Стрибога и остале другаре. Моје питање: зашто се словенски (руски, српски) богови не помињу по именима?! Па онда ти тврди да су Перуну жртвовали децу наказни ћелавци које би иначе могли повезати с неким другим религијама…
    Добра ствар је што филм није много гледан, но ако руска држава стоји на неки начин иза тога, то много тога говори…
    Ипак, одлучих се за критички осврт. Па, кренимо редом… Оне мучне сцене на почетку су, што ми је одмах било јасно, урађене да прикажусву настраност паганског света, која је касније нестала као руком однешена преласком на хришћанство. То се може видети када се у филму појави хришћански лик који мирно гине „јер смрти нема“, или хришћанка жена Јарополка (брата којег су убили Владимирови људи) која је онако озарена, зрачи унутрашњим миром. Можете данас срести припадника Харе кришке који је тако озрачен… озарен…
    Отимање Владимирове прве жене Рогведе је тако пример паганских настраоности, што је скоро па експлицитно дато у филму – то нам постаје јасно кад у цркви у Херсону (Корсуњу) Владимир признаје своје грехе. Но, зар хришћански ратници нису силовали?! Смешно… Постоји ли библијска заповест: Не силуј!?
    Није уопште смешно, а наводи на даље размишљање, када се суочимо са чињеницом да силовање као појам тешко да је уопште постојало пре хиљаду година. Жена је сматрана пленом ратника, власништвом мужа… Наравно, обреди монотеистичких религија (и не само њих!) обухватају пристанак обе стране, но како се до тог пристанка долазило била је десета ствар. Ово питање надилази оквире хришћанске пропаганде, па сам о њему већ писао (са становишта постављања универзалног морала).

    Једна од добрих страни филма је како се сама Рогведа с тим носи. Одлично одиграно, и добро смишљено. Није баш Хаос (Ран) Куросаве, где ова женска освета много боље види, но и не треба бити – јер Рогведа није успела да се освети, па остаје споредан лик.
    Владимир најзад заузима Кијев, али проблемима ту није крај. Уопште проблем филма је што се његов живот гледа праволинијски: успон на власт – одбрана Кијева – прелазак на хришћанство; као да ту ничег више није било. Владимир је заузео Кијев 980, а 981, 983 и 985. године је ширио поседе Русије, што ништа у филму не видимо. Видимо само опсаду града од стране Печенега, и богове, на челу са оним „крвавим“ његовог оца, који траже људске жртве. Мишљења сам да би се у два и четврт сата могли спаковати доста тога, наравно да се није толико инсистирало на томе како је хришћанство боље од „онога раније“.
    То раније се нигде не помиње, нити приказује, као словенска вера, и то је прави мали скандал. Они фрикови које у статусу поменух личе на мрачнију верзију свештеника из серије „Викинзи“ (која је иначе, много, много реалнија). Да ли је то имплицитно прихватање идеја нордијске историјске школе (код нас позната као бечко-берлинска) која вели како су Швеђани и Данци створили руску државу. Чак и таква „званична историја“ говори да су до 900. године нордијски богови углавном замењени словенским, као што је Хелга постала Олга, итд. Сетимо се да је извесни бечки акварелиста био понешен идејама „званичне“ историје, па је напад 1941. правдао речима „ми само тражимо оно што нам припада“.
    Наравно да је скандал што се словенски богови именом не помињу, нити се дају имена богова, што би било логично јер у филму (а тако се иначе представља сусрет паганства и хришћанства) Владимир пита који је тај „Бог“ о којему говоре, како му је име. (Наивна и неисторијска претпоставка да он о хришћанству ништа није знао, иако је у дому Рјурика, укључујући и његову бабу, већ било хришћана).
    Уопште није тешко погодити зашто се словенски богови представљају као анонимни. Након краха комунизма у Русији долази до духовне обнове, која није само хришћанска. Тако словенска вера, богови (пре свега Перун), постају познати, у смислу обнове вере („неопаганство“), а много више у културолошком смислу. Да је приказано као се деца приносе на жртву Перуну, то би изазвало реакције на филм, његово оспоравање, претраживање докумената, расправу да ли се претерало, и слично. Овако оптужен је неки крвави бог пре хришћанског, па код кога прође – прође!

    Најзад, однос паганство – хришћанство. Било би једнострано, и то би онда била лоша пропаганда, да је сам Владимир приказан као нека крвожедна будала, која се напрасно просветли. Не, у њему видимо од почетка неке врлине које би његову хришћанизацију учиниле логичном. Могуће је и другачије гледати на ствар. Моја драга вели да је овај однос дат у смислу како су Руси имали добру основу, коју су прихватањем хришћанства унапредили.
    Ипак, контраст је поприлично дречећи, и као да се руга историји. Кијев је приказан као дрвена тврђава, која лежи у блату (што не мора бити далеко од истине, тадашњи Париз је био пун блата). Овај град је још као хазарски вазал био значајан, а његово заузимање, много пре Владимира, је почетак успона (Кијевске) Русије. Кијев није без разлога назван Мајка руских градова.
    Насупрот томе, сунцем обасјан Херсон (Корсуњ), који је тада смо побуњена колонија Ромејског царства. Могуће да је имао тековине које у филму видимо (камени зидови, водовод), да је био технолошки изнад Кијева, али овако драстична разлика (која се имплицитно захваљује хришћанству) је смешна! Уопште Ромеји су приказани као они којих се сви боје, иако тадашња њихова снага није била ни изблиза толика. Руси су четири пута покушали да заузму Константинопољ, што овде не видимо, нити можемо наслутити. Нису успели, као ни остали пре Османлија, но Ромеји ниједном нису ни помислили да оружјем подјарме Русију, јер наравно нису могли. Поприлично колонијалан однос према „Византији“, макар иста приказана знаком Хи-ро, а не својом заставом (може ли бити очигледније!?).
    Сам прелазак на хришћанство нема везе с историјским документима (нпр. Несторова хроника). Владимир јесте био у Корсуњу, и јесте узео византијску принцезу Ану. Но није се он напрасно просветлио одласком у цркву, него је прво донета политичка одлука да се пређе на монотеизам, па је онда, између осталих, одабрано источно хришћанство. Избор је могао бити и другачији, рецимо јудаизам, о чему ће бити речи у мом следећем роману Најјачи у васељени. (И није сам Владимир био засењен хришћанском црквом у ромејској колонији, него његови представници Аја Софијом, што је посебна прича…)
    И наравно на крају Руси радосно скачу у реке да се крсте, што ми је деловало као сцена из Мормонове књиге (крсте народ код Иванових корита, упс… Мормонових вода). Историја нам каже да је руски народ силом покрштаван, идоли су сурово бацани у реке или спаљивани, укључујући и Перунов кип (је ли то онај „крвожедни бог“?!) који је бачен у Дњепар и испливао код места које и данас зову Перунова обала. Наравно да ништа од тога у филму не видимо, не уклапа се у секташки приступ повести.

    Иван Вукадиновић

    • раша

      Ауу пријатељу па ти ни ваздух ниси узео док си писао свој коментар! Суштина је да је филм исподпросечан, историјски неутемељен, а очигледно рађен са превеликим амбицијама. Поздрав и без љутње. п.с. волео би да greatSirius i РусФилм овде напишу своје виђење овог филма јер су се, барем код мене и мојих пријатеља, легитимисали као одлични познаваоци и изнад свега реални критичари руске и совјетске кинематографије. Сваки њихов текст са уживањем прочитам, а многи су ме помогли да схватим суштину неке приче односно самог филма. Поздрав и за њих!

  3. Mogli su i drugog glumca za glavnog lika naći ….. ovaj Danilo je više za neke mlake ljubavne serijale a ne da glumi vođu jednog naroda.

  4. СрбинПодгорица

    Владимир велики је превелика личност а ништа није приказано по мени, морало је боље. Прва грешка по мени је сам назив филма. Са Владимиром почиње оно што се зове крштење Русије и то апслолутно није приказано. Такође и пагански период је морао бити боље приказан. Чини ми се да је све некако збрзано. Свакако није лоше, али могло пуно боље. Моје мишљење да је требало радити серију, да би могло да се каже све шта треба.

    Једна паралела би се могла повући са Владимиром великим почела крштење Русије, а данас је друго крштење Русије са другим Владимиром.

  5. Мени филм помало делује збркано. Осим тога, чини ми се да је Владимир дат као личност прилично неодлучна и хаотична.
    Што се жртава боговима тиче, доказано је да су Полапски словени то радили, налажени су очувани лешеви жртава у тресетиштима где се све то одвијало.
    Колико знам, тачно је да су руси силом превођени у хришћанство и тако што су им уништавани симболи паганских богова (што је већ поменуо dragansimovic.
    Нисам нешто нарочито задовољан квалитетом филма, осим чисто техничке стране у виду сценографије, костимографије и сл. што је одлично приказано.

  6. Матија

    Огромно разочарење филмом. Филм делује више као спој неповезаних сцена, а не као једна целина. Радња уопште није кохезивна. Као да је реч о серији, па је неко избацио неке сцене, скратио је и спојио у једну целину.
    Затим, Стари Словени нису жртвовали људе; то је вероватно убачено због великог утицаја РПЦ (што може да буде сјајна ствар, уколико се не убацују овакве небулозе како би се хришћанство приказало као спас Кијевске Русије, а пре ње су тамо сви били прљави као пси који су се међусобно убијали.)
    Онда, историјске нетачности – филм их је препун.
    Након тога, пада ми на памет чињеница да су учинили све што су могли да што више „оперу“ Владимира, који је чинио разноразне злочине и неморалне ствари пре примања хришћанства. Кад је примио хришћанство, постао је велики верник, али пре тога је био „лудак“. У филму је приказано да је
    СПООЈЛЕР
    силовао своју будућу жену јер је, ето, био под утицајем берсерка, па није знао шта чини. У стварности ју је силовао пред родитељима, а затим њих убио (у филму је направљено као да су убијени без његовог знања). Такође, у филму је направљено да није знао да ће му убити брата, иако је у стварности то сам организовао, и након тога силовао његову жену. И као шлаг на торту, на самом крају испада да у цркви он признаје да је он то лично учинио јер је осећао велику жалост за тим, а не зато што је заиста он те ствари чинио. Итд, итд.
    И на крају, монтажа. У ствари, они делови филма с краја које редитељ није никако знао како да убаци у филм, па их је само натрпао на крају. Тотално аматерски.

    Можда кад би се нашао неки добар редитељ, па да лепо уклопи све снимљене сцене, филм би могао бити добар. Сцене борбе су добре, као и костими и глума, али комплетан склоп је веома разочаравајућ.

    Оцена: 3/10

  7. Матија

    Сад сам видео да неки корисници кажу да су неки Словени стварно убијали људе у тресетиштима. ОК, ту сам можда погрешио, али све остало у коментару изнад стоји и даље.

  8. Владимир

    Да напоменем још неке ствари, поред већ споменутих у горњим постовима, које су мене разочарале. Прво, и сам назив је мало неодговарајући, и поред порекла династије Рјуриковича и тесних веза тадашњих Руса и Варјага ипак Владимира морамо посматрати као Руса, а не неког Скандинавца. Друго, лепо је што у филму свако говори на свом језику, што је костимографија квалитетна, што су приказали сјај Византије која је у односу на остатак целокупне тадашње Европе била не друга цивилизација већ друга димензија, али када се ради о свим тим биткама у филму остаје мало мучан утисак. Наиме, Владимир је управљао огромним територијама које су и тада сразмерно времену имале велики број људи. Па зар се све те територије и градови освајају са друштвом Викинга, седнемо у пар бродова и идемо низ реку до Кијева?! Печењези којих дође стотинак да освајају Кијев (а били су веома опасна војна претња), или шака ратника која освоји Херсон! А знамо да су пре Владимира Руси нападали на сам Константинопољ, што значи да су имали огромну војску која је била у стању да тако нешто изведе. Ако је уложено већ толико пара у филм онда су макар компјутерски требали да омасове те сцене како би бар био прави спектакл.
    Други, мучнији утисци су они који су већ поменути, сам лик Владимира ми је тотално неразрађен и приказан као човек који не зна где удара него ето тако, стихијски ради шта му кад дође. Неповезаност целе приче, крај који је ето убачен тек тако – ниђе везе, непомињање имена старих богова као да су се клањали неком обичном дрвеном стубу а не читавом богатом пантеону богова и тако даље…
    Све у свему, прилично велико разочарање након толико времена нестрпљивог ишчекивања овог филма.

    • Миодраг

      @ Владимир

      Права истина је да Рјуриковичи и нису били Скандинавци, већ највероватније Словени са Балтика или евентуално Балти то јест данашњи Литванци и Естонци, што су уосталом и потврдила сва генетска истраживања преживелих потомака. Нажалост та теорија о Скандинавцима је и даље уврежена а сам као филм је лоша пропаганда РПЦ, направљена на темељима свих лажи из времена када је хришћанство сатирало огњем и мачем оригиналну веру старих Словена. Хиљаду пута изговорена лаж је данашња црквена догма у коју сви верују. Тужно али истинито.

    • amater

      Istorijska nauka nije utvrdila da su Varjazi bili Skandinavci, postoje samo teorije. Voleo bih da vidim jedan potvredjen primer gde Skandinavci obozavaju Peruna.

      Film je #^!&*, zali boze protracenog novca.

  9. Белоградејац

    Коначно! Благодарим Кинорусији.
    Укратко, руска „Игра престола“ која ће привући духовности многе младе који су појурили у биоскопе након ефектног трејлера. По мом мишљењу, можда и најјачи православни филм, иако је изгледало да ће духовност бити тек споредан део филма.
    Топло препоручујем верујућима. А и онима који нису. 🙂

    • Ти онда очигледно ниси гледао Острво кад ти је акциони блокбастер најјачи Православни филм.

  10. Марија

    Мени се филм свидео. По мени добар ка одличном. Треба пре филма прочитати о Кнезу Владимиру као увод и лакше праћење филма. А историјски филм никада не може бити баш добро оцењен Прво мало времена за много догађаја а затим има увек три става Навијачки (они који би све хтели да буде бајковито) Противнички (они који не желе да признају да и противници имају нешто позитивно и склони су омаловажавању) и Објективни (а ти морају бити и информисани

  11. Облакодер

    Ја нисам успео да одгледам више од 15 минута. Сам назив филма „Викинг“ открива подмуклу намеру аутора да словене овог подручја трансформише у другу расу. У филму видимо једно дивље племе, разуларено и нецивилизовано. Колико ја знам стари Словени нису били дивљаци, имали су свој језик, своје писмо, своје богове, митологију, календар, и целу развијену цивилизацију. Приказати (истаћи) само сегменте дивљаштва неког појединца, макар то било и тачно, је неодговорно, и чак злонамерно. Стари Словени су били високо развијено друштво, код њих је био негован култ природе, није било клања на олтару, били су питоми и прелепи божји дар. Као и многи други филмови последњих година, и овај филм је напад на наш словенски народ, покушај омаловажавања, и гнусна лаж.

    • СрбинПрави

      Словени нису имали своје писмо све до Ћирила и Методија.Јесу били високо развијена цивилизација, али, пошто нису имали писмо, ми мало шта знамо о тој цивилизацији.

  12. Film je naporan, posebno kada se gleda u bioskopu, ali ima tezinu, i odlicne scene posebno na kraju!

  13. Срђан

    Филм је одличан, глума, режија. Не видим никакав проблем, тј да није православан. Хвала за ово .

  14. Нинослав

    Сценарио катастрофа, нереално пљување по старој православној вери пре хришћанства!!!Дно дна!!!Ко да су га амери правили.

  15. djordje

    Заиста потресан приказ,тешке и сурове иторијске епохе у којој је стварана Русија. Сложио би се са неким од предходника да наслов филма неби требао да носи назив ,,Викинг“ већ нпр. Рођење или Владимир. Згрозио ме је приказ братоубилаче борбе као и обреди у духу пагансог многобожтва.

  16. Данијела

    Много сам очекивала и дуго се надала филму, а често кад нешто дуго чекате и коначно дочекате, не буде онако како сте очекивали, Иако се са великим делом онога што сам у коментарима прочитала слажем, додала бих своје мишљење. Очигледно је да је у филм много уложено и да производ не одговара по укупном квалитету ономе што се очекивало. Сценографија, костимографија, фотографија је изузетна- сцене борбе, мислим да су веома реалне, мучне..Мислим да је хаотичност у погледу Владимирових поступака чак намерна, јер се његови поступци могу различито тумачити- да, он је хтео власт, али није сагледао шта га очекује на путу до ње, нити колико ће страшно бити узети је…Немам ништа против Козловског и не мислим да је само за љубиће, проблем филма је пре у сценарију и режији, него у глумцима који су се јако трудили. Недоречени су односи у филму, карактери- а то смета укупном утиску о њему. однос паганско- хришћанско мислим да није за коментар- не знам шта треба очекивати од филма који приказује руског кнеза који прима хришћанство?! Наслов би требало да привуче љубитеље истоименог серијала у које спадам, мада, искрено, све мање ми држи пажњу. Додатак показује да је и режисер осетио потребу да филм доради, али није знао како…Остајем жељна квалитетног руског историјског филма…

  17. Divos

    Мислим да су читаоци престроги према овом филму.
    Неки су разочарани. Па, зависи штра су очекивали. Ово је један другачији приступ када се обрађују историјске теме, другачији од оног присутног у западној кинематографији, нема ту холивудског шмека.
    И један покушај да се на што реалистичнији начин дочара начин и поимање живота, те вредносни систем у тадашњој Русији, као и бруталност и суровост тог времена.
    Кроз дијалоге су често у првом плану моралне дилеме, као и неразумевање код сучељавања људи који припадају различитим културама (рецимо Руси-Викинзи, Руси-Печењези, или пријем византијских изасланика) где су присутне моралне и језичке баријере.

    Старословенска веровања и обреди су заиста приказани на један данас можда „пожељнији“ (па и пропагандни) начин, са доста израженим мрачним елементима.

    Историјских неточности има, но и режисер, за разлику од историчара, има ту могућност да „тумачи“ историјске личности и догађаје на свој начин.
    Овде је важно да су сам главни јунак, али и други јунаци приказани као сложене личности, са својим врлинама и манама, са мрачном страном своје личности, која им постаје терет.
    Код неких важних догађаја (убиство брата, силовање будуће супруге, убиство њених родитеља), режисер то објашљава конфузношћу и хаотичном ситуацијом, када догађаји лако поприме мрачну димензију. Ово је „јеретички“ приступ у филму, јер светина воли ту јаснију слику, где се мора знати која је ту улога главног јунака. Не мора.

    Дефинитивно Руси покушавају код овог жанра изградити свој аутентични израз, често мрачан и тешко разумљив из данашње перцепције и равнајући се према данашњем вредносном систему (ту је и рецимо још један филм „Хорда“ из 2012-е). Биће добро ако истрају на таквом приступу.

    Ово је, по мени, врло добар филм, са пуно добрих елемената, заслужује високу оцену. Могао је бити и бољи, у неким деловима радња је недоречена, требало је то кроз дијалоге више обрадити. Можда би трајао нешто дуже, али би имао и кудикамо већу вредност.
    У сваком случају, овај филм вреди погледати.

Напишите коментар:

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Блог на WordPress.com.

%d bloggers like this: