Линија на Дњепру (2009)

Име филма: Линија на Дњепру
У оригиналу: Днепровский рубеж
Држава: Белорусија
Језик: Руски
Режија: Денис Скворцов
Жанр: Ратни

Глумци:
Игор Сигов … комадант дивизије
Ксенија Књазева … Зоја
Анатолиј Кот … Жигнув
Ана Горшкова … Ана

Трајање: 132 min

Оцена:

Коментар:
Филм је снимљен по истинитим догађајима који су се десили током јула 1941. године, за време борби за град Могиљев на реци Дњепар. У центру приче је комадант дивизије, који је право из затвора послат на линију фронта. Иако су Немци далеко надмоћнији, свим силама покушава да организује одбрану и задржи непријатеља што дуже време. Ипак браниоци Могиљева и Дњепра, њих 60 000, бивају окружени и приморани да се боре у окружењу. …

Преузми:
http://new-rutor.org/torrent/90098/dneprovskij-rubezh-2009-dvdrip-avc

Превод:
http://www.podnapisi.net/cyr/dneprovskiy-rubezh-2009-titlovi-p1150094

Везе:
free web stats

Слике:











Слични филмови:


Advertisements
Categories: други светски рат, ратни | Ознаке: | 9 коментара

Кретање чланака

9 thoughts on “Линија на Дњепру (2009)

  1. vulesrb

    moze neko da napise nesto o filmu jel vredi gledati

  2. TVart

    Skidam ga, upravo, pa ti javljam utiske.. Dobro si me podsetio! Ako se dobro sećam, taj torent nije "radio" neko vreme, pa sam bio odustao od skidanja…

  3. vulesrb

    i kakav ti je film?

  4. TVart

    Nažalost, nije mi legao, ali nikako… Dok "Poručnik Suvorov" odiše bar nekom "dušom", ima nekog šmeka – ovaj nije ostavio nikakav utisak na mene.

  5. tasicss

    По мени филм је одличан, препоручујем да га свакако одгледате.

  6. greatSirius

    Ја сам писао приOriginally posted by vulesrb:

    moze neko da napise nesto o filmu jel vredi gledati

    Ја сам написао приказ о том филму на једном руском филмском форуму, сад само треба да пронађем и преведем на српски. Филм је одличан и има много детаља које само зналци могу да препознају, али о том – по том, кад преведем текст. То ми је један од првих текстова које сам одмах писао на руском и оставио, за касније, да се њиме позабавим. С обзиром на то да на војном делу ''MyCity'' многи одлично читају и пишу руски, скоро да ми и није било потребно да пишем на српском 🙂

  7. greatSirius

    Стиже обећани текст…Линија на ДњепруЈедан од филмова који доказује да Белоруси дефинитивно праве боље ратно-патриотске филмове од своје сабраће Руса. Сетимо се да је обрт у совјетској продукцији ратних филмова започео управо белоруским филмом ''Иди и гледај'' ( о коме се могу написати и докторске студије). Историјски разлози за тако нешто јесу бројни – Белорусија је практично изгубила сваку другу мушку главу у Великом отаџбинском рату, а векови ратовања су од њих направили праве ратнике. Преко Белорусије ка срцу Русије прелазили су Пољаци, Литванци, Немци, Чеси….Узимајући у обзир то да је белоруска филмска школа стасала у најбољим традицијама совјетске школе, није никакво чудо што нам одатле стижу изванредни филмови. Независно од тога Белорусија је као ратиште врло изазовна јер су се на њеној територији догодиле и у наступању и при одступању крваве, масовне битке. Посебна прича су партизани који су послужили као инспирација и за филм ''Defiance'' са Данијелом Крејгом. У филму ''Линија на Дњепру'' ауторска екипа проговара о једној од битака којом је ''куповано'' време једне огромне армије, затечене ''спуштених панталона''. Реч је о Могиловској операцији када су се, после распада Западног фронта, захваљујући огромном пространству, створили ''котлови'' отпора. Симболично, могила на руском, као што знате, значи гроб, па ето и додатне симолике. Главни јунак је, практично, совјетски народ који, навикнут на мит о непобедивости РККА, морао да се на најсуровији могући начин буди из тог идеалистичког сна, плаћајући крваву цену ратне збиље. Прича тече изванредним литерарним током што није никакво чудо: сценарио је Алексеј Дударјев. Пажљивији читаоци (гледаоци) сетиће се да је баш те, 2007. године у Београду играла његова представа ''Не покидай меня'' (''Не напуштај ме''). Поводом 65. годишњице победе гостовало је Московско државно обласно позориште за младе , демонстрирајући класичну (читај: перфектну) руску позоришну школу, Немци су, како већ рекох, пробили Западни правац , расуло је опште…али не свуда. Одважни генерал (чија судбина подсећа на судбину Рокосовског), организује чврсту и одлучну одбрану. Крај наслућујете, па стога не препричавам даље.Филм треба обавезно погледати јер у њему има много веристичких детаља који су у ранијим филмовима обично пропуштани. Рецимо, неколико официра носи значку ветерана Халингола и Зимског рата, што је у то време значило да је реч о врхунским борбеним официрима. На њих се комдив Зубов одмах ослања, с правом. Упоредо теку убрзане припреме за отпор, али и апсурдне ситуације – једном од официра стиже позив за суђење јер је говорио да ће их Немци напасти. Све неодољиво подсећа (у оном бољем смислу речи) на сада већ култни филм ''Брестовска тврђава''. Реквизитери , оружари, костимографи и гримери су се својски потрудили да све буде на свом месту па се овај филм може гледати и као школско-наставно средство. У њему се могу видети изворне ознаке с почетка рата, пребогат реквизитаријум оружја и веран возни парк и то на обема странама.Све је ово одлична препорука за добро утрошено време уз обавезну напомену: руске (белоруске) филмове треба обавезно гледати са припремом и предзнањем о догађајима којима се баве јер само тако можете уживати у њима. Ако та припрема изостане, за вас ће тај филм бити само још једна херојска пуцачина…а није.

  8. Још један (бело)руски филм са много погинулих „наших“. Тешко је то гледати, барем мени.
    Филм је добар али ипак и другачији (у добром смислу) али и мало слабији од „Бреста“ и још неких сличних.
    Замерам претерану употребу рачунарске графике и то слабо изведену па је преуочљива.
    Такође, недостаје ми јача емотивна повезаност ликова а сценарио пружа прилику за то јер има неколико парова, што остварених што на нивоу симпатија или неостварене љубави. Можда је до лепе манекенке у улози Зоје, не превише уверљиве, а може бити и до мене.
    Мислим да филм свакако заслужује да се гледа.

    Ако је Сиријус још у близини, имао бих питање за њега.
    Да ли су Немци заиста већ ’41. имали вишецевне бацаче ракета? Читао сам мало о томе и мислио сам да су Руси имали „монопол“ на то оружје и да је Каћуша била једина а да су Немци тек пар година касније направили своју верзију.

    Такође, у једној сцени немачки војник убацује гранату у цев ручног оружја што потпуно личи на данашње бацаче гранате које „каче“ испод цеви аутоматских пушака. Мислио сам да је тромблон био врхунац те врсте технике и то тек касније током рата.

  9. Срђан

    Вреди погледати, добар филм, хвала за превод.

Напишите коментар:

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Блог на WordPress.com.

%d bloggers like this: