Битка за Москву (1985)

Име филма: Битка за Москву
У оригиналу: Битва за Москву
Држава: СССР
Језик: Руски / Немачки
Режија: Јуриј Озеров
Жанр: Ратни / Историја

Глумци:
Јаков Трипољскиј … Стаљин
Михаил Уљанов … Жуков
Бруно Врејндлих … Шапошњиков
Јуозас Будрајтис … Зорге

Трајање: 358 min

Оцена:

Коментар:
22. јуна 1941. године у 3 часа и 30 минута нацистичка Немачка изненада је напаса СССР. Филм приказује прву годину рата на Источном фронту, херојску борбу Црвене армије и прве извојеване победе над немачком армијом. …

Торент
http://new-rutor.org/torrent/4169/bitva-za-moskvu-1-4-serii-1985-dvdrip

Превод:
http://www.podnapisi.net/ppodnapisi/podnapis/i/333756

Везе:
Bitva za Moskvu (1985) on IMDb

Слике:
Bitva za Moskvu 1985 (1)
Bitva za Moskvu 1985 (2)
Bitva za Moskvu 1985 (3)
Bitva za Moskvu 1985 (4)
Bitva za Moskvu 1985 (5)
Bitva za Moskvu 1985 (6)
Bitva za Moskvu 1985 (7)
Bitva za Moskvu 1985 (8)Bitva za Moskvu 1985 (9)
Bitva za Moskvu 1985 (10)
Bitva za Moskvu 1985 (11)
Bitva za Moskvu 1985 (12)
Bitva za Moskvu 1985 (13)
Bitva za Moskvu 1985 (14)
Bitva za Moskvu 1985 (15)

Advertisements
Categories: ратни | Ознаке: , , , | 13 коментара

Кретање чланака

13 thoughts on “Битка за Москву (1985)

  1. anonymous

    Anonymous writes:Sjajan blog! Hvala puno na linkovima. Takodje opisi su sjajni. Jedino bi mozda lenstina poput mene zamerila nedostatak search opcije-nixsam se jos pridruzio grupi ali cu to resit cim zavrsim sa ispitima!!Film-genijalno! Hvala na prevodima.p.s linkovi ka sajtu svetski rat zasluzuju posebnu pohvalu! jedina zamerka-dan pred ispit ja nisam spavao – zatekao sam sebe kako vec 4ti sat pomno citam sadrzaj posvecen istocnom frontu!:)

  2. anonymous

    Сириус writes:Imam taj film i gledao sam ga kao producent, ne samo kao gledalac-hobista. Svaki film tako gledam, dok se ne uverim da je produkovan odlično. Tek onda se opustim, prestanem da lovim greške i uživam. Na primeru ovoga filma , što se produkcije tiče, može se održati nastava filmske produkcije. Ne bih da vas time kinjim i razmazujem jer je to vrlo široko i vrlo stručno polje, ali taj ko je mogao tako nešto da izjavi – ili je bio neznalica, ili vrlo tendenciozan čovek. Zatvaranje kadrova u ovom filmu radjeno je maestralno: dokle seže ''pogled'' kamere svuda je scenografija, nema šanse da se u kadru vidi parkiran mercedes iz sadašnjosti, ili barakude (viseći mikrofoni), ili reflektori (kao u ''Velikom transportu''). Jednostavno, taj film je napravljen po svim pravilima filmske produkcije jer je odgovornost bila velika – rusko bioskopsko tržište je ogromno, bioskopi su odlično opremljeni, standardizovani, a poznavaoci istorije brojni. Naravno da u samoj ''teškoj rekviziti'' nije moglo uvek da se ide u perfekciju (hodni deo jednog tenka, a kupola T-34), ali je zamah i verizam istorijskih događaja taj koji je impresivan…o glumačkoj podeli da i ne govorim. Te likove možete skoro prekopirati iz njihovih realnih života. Maska i šminka – savršene. Pogledajte Konjeva u filmu i u stvarnom životu. Original. Itd…Sve u svemu – film koji je školsko štivo.

    • Марко

      Samo jedan komentar o tehnici upotrebljenoj u filmu: kako nije bilo nemačkih tenkova, a ni dovoljno adekvatnih ruskih, ostojeći su prepravljani prema mogućnostima. T55 je prepravljen u panzer IVF2, kupola i top su modifikovanida jako liče. Tenkovi T10 ili IS3 su prepravljeni tako da predstavljaju sovjetske KV1 tenkove. Bilo je i prepravljenih tenkova BT serije. Ko zna karakteristike tih vozila ume da prepozna veliki trud uložen u realizaciju filma. Ono jest, Pz IVF2 se nešto kasnije pojavljuju na bojištu, oko 1942, sve prethodne verzoje su imale jako kratak top, ali drugo se sa postojećim nije moglo – jeste mala fikcija, ali hvale vredan trud.

  3. svetski

    Генерала Коњева, или маршала Тимошенка уопште није било тешко дочарати. Обријеш само глумце до главе, и ето ти обојице.;) Мене су више фасцинирали филмски ликови Рокосовског или Жукова. Нарочито Жукова. Кад Уљанов, филмски Жуков, подвикне на филму неком војнику, имам просто утисак као да се прави Жуков створио испред мене. Једини је минус, то што си написао, да су тенкови и авиони често неисторијски. Остало све заслужује највишу оцену. Чак филм(ови) нису толико идеолошки обојени, како би помислио неко ко је гледао само наше партизанске филмове. Скоро увек је нагласак дат личном херојству и патриотизму, а не идеологији.

  4. greatSirius

    Имао сам професионалну част и личну срећу да се нађем на пољима битке под Москвом. Био сам члан стручног жирија четвртог међународног филмског фестивала ратног и патриотског филма ''Волоколамски рубеж''. Те године је победио филм ''12''. За познаваоце историје Волоколамское шоссе, односно Волоколамское направление је исто што су за Грке Термопили – караула Москве. Организатор нас је повео до Дубосекова и били смо у прилици да видимо ровове у којима се одиграла она чувена секвенца када су војници под командом Панфилова (чувени ''панфиловци''), уз песму ''Священая война'' кренули у неодољив јуриш. Василиј Кључков је изговорио чувену реченицу: ''Велика је Русија али се нема где одступати – иза нас је Москва''. Секвенца са легендарним хором ''Александров'' који преко телефонских слушалица пева ту заносну песму је истинита. У музеју крај комплекса у Дубосекову налазе се ти апарати. У руским филмовима се може уживати ако знате комплетну историјску позадину.Прошле године у мају сам био у Подољску и стајао сам пред спомеником Подољским курсантима. И та секвенца је обрађена у филму ''Битка за Москву''. Курсанти два училишта – митраљеског и артиљеријског, кренули су седмог октобра да затворе ''брешу'', певајући шлагер, а не корачницу, ратну песму! Иначе Подољск је део Москве као отприлике Бањица у Београду и сада се у том училишту налази Централни архив Министарства одбране Руске федерације . Тамо смо провели један радни дан и подсетили се тих фантастичних младих људи, немерљивих патриота.

  5. svetski

    Претрнуо сам док сам читао претходни коментар.

  6. greatSirius

    У изложбеном салону Централног архива налазе се документи које треба да види сваки Словен, да би разумео нешто што се умом не може тако лако прихватити – да је рат између Немаца и Совјета био терминаторски, на истребљење. Не знам да ли је овде могуће ''качити'' фотографије, али замислите да стојите пред оригиналним документима плана ''Барбароса'' (карте величине шест квадратних метара) или да гледате ''шифровку'' генерала Павлова (команданта Западног округа) на којој се недвосмислено види да су Руси знали за напад а да Стаљин није дозволио контрамере. Томови дневника битака који су штабски официри уредно водили…Редитељ филма је очигледно посетио тај архив јер сам , знајући филм напамет, могао на лицу места да се уверим у верност изложеног материјала. У једној витрини се , једна поред друге, налазе две реликвије којима сваки Словен треба да се поноси. Једна је оригинални папир на коме је Наполеон својеручно написао и потписао предају, додајући: ''Онолика војска није могла мене једног да прати'', а Кутузов је испод свог потписа прокоментарисао: ''Један човек – то није армија''. Тај напис стоји данас на свим руским војним училиштима.Други документ је предаја хитлеровске Немачке. Био сам не мало изненађен када сам видео да је то књига од неких седам стотина страница на којима су написани услови безусловне капитулације.Зашто ово пишем и како је све то повезано са ''Битком за Москву''? Зато што су шестог децембра 1941 (!), када су код места Снегијево (41. километар од центра Москве) трупе 16. армије Рокосовског кренуле у противофанзиву, најразумнији и најталентованији немачки војсковођа, Гудеријен, сместа је предложио Хитлеру да прекине рат и закључи мир. Други светски рат Немачка је изгубила 1941. године под Москвом. Протекло време до 1945. више је била борба да се ''материјализује квалитет'', како би шахисти рекли. А знамо ко су најбољи шахисти на свету.Надам се да се овај текст не сматра офтопиком овде. Написао сам га управо с жељом да покажем да се ратни филм не сме и не може пратити без претходних знања. Само тада човек може истински да ужива у њему.

  7. greatSirius

    Део штапских карата плана ''Барбароса''. Овај део је три квадратна метра. Има још два таква. Планови показују какав је терминаторски рат био у плану. ''Шифровка'' генерала Павлова. Непобитан доказ да је Стаљин знао за напад. Оба ова снимка начинио сам у Централном архиву МО Руске федерације.Попришта Подмосковља. Легендарно Дубосеково. Снимао сам са са места земунице Панфилова , управо са места на коме су чланови хора ''Александров'' певали на телефонске слушалице ''Свети рат'' и песмом подигли на јуриш борце 316. стрељачке дивизије. Оне фигуре на хоризонту били су највећи споменици у СССР до изградње Мајке победе на Мамајевом Кургану у Стаљинграду. Подигнути су на месту где су Кључков и другови зауставили тенкове бацајући се са минама под њих. Тако је Волоколамск доказао да је караула и последња брана Москве на том правцу.

  8. greatSirius

    Некада је Поклонска гора, благо узвишење на западу Москве, била на ободу града. Када би странци и путници намерници стигли на тај превој одатле би угледали Москву и поклонили би јој се. Сада је то део централне градске зоне и на њој се налази највећи војни музеј на свету. У сали хероја , где су на мермерним зидовима уклесана имена око 15.000 хероја СССР, стоји у специјалној витрини и овај мач који симболично чува Москву. О томе, шта је све у том музеју изложено не вреди причати, већ видети. Испред музеја се налази обелиск победе висок око 170 метара. Виши је од авалског торња без антенског дела. Напис говори све – ко с мачем код нас дође, од мача ће и погинути.

  9. oblakoder

    Незаобилазан филм.

  10. Срђан

    Када почнеш да гледаш не можеш да престанеш док не одгледаш до краја, а то је 6 невероватних сати о томе како се часно бори и гине за отаџбину у опасности.
    Хвала за ово!

  11. Срђан

    Када Политбиро или већ које врховно тело, пита Стаљина шта мисли о томе да је неопходно да се и он евакуише из Москве, а он им каже, чекајте да поразговарам с њим и онда оде сам у другу собу да се консултује :))
    Екстра документарац-филм, посебно је незаборавно дочаран баш товариш Стаљин и његов антологијски говор у московском метроу пред припрему за параду, а фашисити 25 км од Москве! У два минута је све објаснио и рекао да ће фашисти и добити то што су хтели да ураде Русима, а то је тотално уништење, али је интересантно да када је помињао великане руске књижевности није поменуо Достојевског, а јесте Толстоја и Чехова.
    Смешно је и када Жуков тражи од Стаљина две армије и тенкове као појачање пред одлучујуће битке 6-ог новембра 1941, а Стаљин се прво нећка па му да две па га онда и части с још једном армијом, али му не да тенкове.

Напишите коментар:

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Блог на WordPress.com.

%d bloggers like this: